Архива

         Српско књижевно друштво је самостална асоцијација писаца, основана на сталешким принципима, с циљем очувања духовних и моралних вредности и материјалних интереса професије.

         У последњој деценији XX века готово све институције српског друштва ушле су у врло озбиљну кризу: од парламента, који је коришћен као демократски привид, преко Универзитета који је официјелна политика желела да потчини, до уметничких асоцијација. Са променом власти 5. октобра 2000. године јавила се природна потреба за ревитализацијом тих институција, а тамо где из разних разлога те институције није било могуће обновити указала се потреба за формирањем нових. Група од стотинак писаца из Југославије сматрала је да разложна реконструкција постојећег књижевног удружења није могућа, па је почетком 2001. године ( 3. марта ) формирала Српско књижевно друштво.

         Српско књижевно друштво настало је, дакле, из заједничког уверења његових оснивача да је српској култури и књижевничкој професији потребно истинско струковно удружење потврђених писаца који живе од писања у земљи у којој не постоји добар закон о ауторским правима, а постоји врло развијено, неуређено, дивље књижевно тржиште. У том смислу, Српско књижевно друштво тежи формулисању јавне одговорности и одбрани права књижевничког сталежа, радећи на обогаћивању српске културе путем свог гласила, међународне сарадње, организовања скупова и јавних читања и утицаја на друге културне и административне институције.

         Српско књижевно друштво сматра да се раздобље социјалног, политичког и етичког урушавања матичне културне средине може превладати систематичним радом на афирмацији очуваних и новостворених вредности српске књижевности и на повратку угледа књижевничке професије која је услед снажне политизације књижевног живота, наметањем критеријума неестетичке природе, изгубила своје уметничко утемељење и свој јавни престиж. Српско књижевно друштво чином свога оснивања оглашава намеру успостављања и одржавања донедавно покиданих веза са културама и књижевностима региона и Европе.

          Европски оквир

          Основни циљ Српског књижевног друштва јесте настојање да живот писаца и оног дела културе који настаје списатељским радом саобрази европским критеријумима. Српска књижевност, у естетичком и поетичком смислу јесте европска у пуном значењу те речи, али је књижевни живот деценијама трпео последице недемократског, претполитичког друштва. Тај утицај свакако треба смањити.

          Српско књижевно друштво одражава и репрезентује савремену српску књижевност, искључујући нетолерантност било које врсте. Оно је пре свега професионално, струковно удружење писаца чији је рад вишеструко јавно потврђен. Негује разлику и право на разлику. Строго узев, једина чврста тачка која окупља писце у Српском књижевном друштву јесте језик на коме ти писци пишу, односно, култура којој припадају ( мада ни то није узето сасвим стриктно ). Чланови Српског књижевног друштва су писци различитих генерација, различитих поетика, различитог осећања традиције, различитих националноисти и, природно, различитих политичких уверења. Заједничко им је залагање за одбрану сталешких интереса професије и тежња ка квалитативној промени модела кутуре којој припадају.

          Активности

          Основна делатност Српског књижевног друштва је брига о сталешком положају својих чланова: њихов социјални статус, ауторска права, утицај на промену друштвеног третмана њиховог рада и, најзад, залагање да државне инситуције пронађу инструменте за заштиту књиге и књижевности. У оквиру афирмисања књижевних и културних вредности за које се залаже, Српско књижевно друштво је до сада тежиште својих активности ставило на издавање свог гласила и међународну сарадњу.

          Међународна сарадња

          Међу основним циљевима Српског књижевног друштва јесу обнављање књижевних веза са суседима, успостављање и проширивање мреже књижевних контаката са иностраним писцима и удружењима, промовисање властите књижевности у иностранству и, најзад, довођење и представљање домаћој публици савремених страних писаца.